ZAKLJUČAK

Akcije su instrumenti finansiranja korporacije koje svom vlasniku ne donose unapred poznat prihod, već je on uslovljen uspešnošću poslovanja emitenta i načina raspodele ostvarene dobiti. Ove hartije emituju akcionarska društva. Kako u ovim društvima postoje razlike u pogledu osnivačkog kapitala i vlasničkih prava, ove akcije dobijaju i različita imena. Tako se akcije čiji je emitent akcionarsko društvo u Velikoj Britaniji nazivaju «share», dok im je u Nemačkoj dat naziv «aktie», u SAD «stock» itd. Akcionarsko društvo je u obavezi da vodi knjigu akcionara koja sadrži podatke o akcijama i akcionarima. Akcije se klasifikuju na različite načine i klasifikacija zavisi od kriterijuma koji se uzme kao merodavan.
Motiv investitora da kupuje akcije je ostvarivanje prihoda kroz dividendu i kapitalnu dobit. Racionalno finansijsko ponašanje kako emitenta tako i investitora nalaže potrebu procenjivanja tržišne vrednosti akcija u cilju donošenja adekvatnih finansijskih i investicionih odluka.
Tržišna vrednost akcije jeste vrednost koja se utvrđuje na sekundarnom tržištu kapitala (na kome se obavlja kupovina i prodaja već emitovanih akcija) na bazi odnosa ponude i tražnje za istom. Ova vrednost može biti jednaka, manja ili veća od nominalne vrednosti akcije. Ukoliko se emisija akcija vrši po tržišnoj vrednosti koja je viša od njene nominalne vrednosti kaže se da je izvršena prodaja sa ažiom (emisionom premijom). U obrnutom slučaju, kaže se da je izvršena prodaja uz tzv. diskont. Tržišna vrednost akcija se svakodnevno menja pod uticajem brojnih faktora: informacija o ostvarenim i očekivanim poslovnim rezultatima akcionarskog društva, najave i realizacije merdžera i akvizicija, promene kamatnih stopa, stope inflacije, poreske stope, političkih događaja i sl.
Realna vrednost akcija, koja se još naziva i unutrašnjom vrednošću akcija, je od izuzetnog značaja za investitore prilikom donošenja odluka o tome da li i u koje akcije da investiraju. Naime, ukoliko je tržišna vrednost akcije niža od njene prave (realne) vrednosti on će se odlučiti da kupi te akcije. Važi i obrnuto, ukoliko je tekuća tržišna vrednost akcija viša od njihove realne vrednosti, on će se odlučiti da ih proda. Realna vrednost običnih akcija, koja nije ništa drugo do teorijski utvrđena tržišna vrednost, se može izračunati na više načina. Jedan od najčešćih načina svakako je metoda diskontovanja dividende prema kojoj se realna vrednost akcija utvrđuje kao sadašnja vrednost svih budućih dividendi koje će vlasnik istih moći da ostvaruje po osnovu vlasništva nad njma.