STRATESKI MENADZMENT-2

Upravljanje lancem vrednosti
Upravljanjem lancem vrednosti dovodi do smanjenja troskova kako direktnih(deo finalnog prizvoda) tako I indirektnih(kreiranje finalnog proizvoda).
Ona doprinosi efikasnosti nabavke, smanjenju ukupnog vremena potrebnog za proizvodnju proizvoda.
1. bolja kontrola dobavljaca
omogucava se pronalazenje dobavljaca sa najprihvatljivijim cenama
1. smanjenje troskova I ustede pri nabavkama
dovodi do porasta produktivnosti , smanjenju troskova zaposlenih u odeljenju nabavke I zavisnosti od papirnih dokumenata kao sto zahtevi I odgovori na zahteve.
1. bolja dokumentacija
elektronski kanali znatno poboljsavaju preciznost pracenja transakcija, izvestaja I dokumentovanja.
1. veca brzina pri radu
upravljanje lancem snabdevanja pomaze zaposlenima u odeljenju nabavke da automatiziju brojne rutinske poslove nabavke, eliminisu suvisne poslove, povecaju efikasnost kupovine.
U procesu upravljanja lancem snabdevanja preduzeca odlucuju o nekoliko znacajnih oblasti. Jedna od odluka se odnosi na clanove lanca. Lanac u globalnom okruzenju treba da je dovoljno fleksibilan da bi se odgovorilo na iznenadne sanse.
Menadzeri mogu da odlucuju o zalihama prema odnosima zaliha iz jednaog perioda prema odnosima proizvodnje drugog perioda. Medjutim najbolji ucinak se dobija ako se uzme u obzir traznja.
Horizontalna kooperacija
Ona se odnosi na partnerstva I mreze u koje stupaju firme u istoj vrsti delatnosti, ma koliko do izgledalo paradoksalno jer se radi o faktickim ili potencijalnim partnerima. Veoma je zastupljena u pojedinim granama I delatnostima: elektronika, telekomunikacija…
Kooperativni ugovori se razlikuju po intenzitetu investicija I po specificnim tehnoloskim ciljevima.
Ovim se obezbedjuje liderstvo ali se zato smanjuje eksluzivno pravo na dobit I sve ostale prednosti vlasnistva nad kljucnim idejama. Partnerstvom se liderska pozicija slabi utoliko sto se veci broj partnera ukljucuje u zajednicku tehnolosku bazu znanja.
Tehnoloski procesi I operacije
Proizvodni tehnoloski sistem je odredjen ulazom ,tehnoloskim procesom I izlazom. Tehnoloski proces je redosled zbivanja ili faza koje se javljaju u toku rada.
Tehnoloska operacija predstavlja promenu nekog predmeta ili ma kojih njegovih fizickih ili hemiskih osobina. Operacijom se naziva davanje ili primanje informacija, planiranje ili racunanje…
Operacijom materijala delovi ili usluge dobijaju formu proizvoda. Kontrola je konstantno prisutna u svim fazama obrade u tehnoloskom procesu I ona ne priblizava materijal u zavrsenom proizvodu. Rasclanjivanjem tehnoloskih operacija analiziraju se zahvati, pokreti u cilju unapredjivanja organizacije procesa.
· ulazni elementi: materijal, oprema, energija, ljudski rad..
· izlazni elementi: gotovi proizvodi, skart, gubici u materijalu I energiji
· tehnoloski proces: sastvaljen od tehnoloskih operacija, zahvata, pokreta, mikropokreta.

Porterov model konkurentnosti(5 sila)
To je vec tradicionalan ,najcesce citiran model koji je polaziste mnogih analiza konkurencije I konkurentosti medju firmama. Ono obuhvata:
1. opasnosti od novih firmi konkurenata
2. opasnosti od novih proizvoda/usluga
3. pregovaracke snage snabdevaca
4. pregovaracke snage kupaca
5. rivalitet medju postojecim firmama

ove sile deluju zdruzeno I opredeljuju prirodu I velicinu konkurencije oblikujuci time strategije firmi u konkretnom konkurentskom okruzenju. Klasicni pogledi na konkuretnsost polaze od toga da tvoj gubitak znaci moj dobitak I obrnuto.
Novi pristupi uglavnom isticu uspeh I dalji opstanak onih koji poseduju sposobnosti prilagodjavanja I koegzistencije.




Koncept lanca snabdevanja
Koncept snabdevanja predstavlja saradnju proizvodjaca I snabdevaca kao I podugovoraca u cilju razvoja inoviranih proizvoda sa boljim performansama.
Lanac snabdevanja predstavlja zivotni ciklus procesa koji podrzava fizicke ,informacione I finansiske tokove I tokova znanja o kretanju roba I usluga od snabdevaca do krajnjeg potrosaca.
Menadzment lanca snabdevanja predstavlja projektovanje ,odrzavanje I upravljanje operacijama procesa lanca snabdevanja radi zadovoljenja krajnjeg potrosaca.
Menadzment lanca snabdevanja predstavlja pre svega znanja iz operacija ,finansija I marketinga. Menadzeri operacija donose odluku o tome sta ce sami proizvoditi a sta ce nabavljati.
Lanac snabdevanja moze biti veoma komplikovan jer mnoga preduzeca imaju stotine pa I hiljade dobavljaca. Dobavljaci imaju svoje dobavljace tako da stvaraju lanac snabdevaca.
Osnovni elementi su ulazi I izlazi lanca snabdevanja. Njihova kretanja treba posmatrati kao kretanje materije I informacija.
Roba I usluga
Izlazi iz procesa I operacija su proizvodi, koji se plasiraju na trziste. Uz proizvod se sve vise pruzaju I postprodajne usluge. Takodje se razvijaju I usluzne delatnosti, kao sto su trgovina, saobracaj I obrazovanje. U razvijenim trzisnim privredama stopa rasta usluga je visa od stope porasata robe.
U tradicionalnoj ekonomiji usluge su se posmatrale kao izlaz usluznog sektora. Definisu se kao nepipljivi izlazi, za razliku od robe koja je pretezno opipljiva. Nove tehnologije ,posebno elektronsko poslovanje , otvaraju ogroman prostor za usluge. Postoje skrivene ili interne usluge. One su elementi bez kojih se u razlicitim procesima I operacijama ne bi mogla povecati sposobnost za kreiranje ili povecanje vrednosti finalnog izlaza. Neke od internih usluga su obezbedjivanje ljukog resursa, informisanje….
Produktivnost I kvalitet usluga
Produktivnost I kvalitet usluga su usko povezani I u domenu su menadzment operacija. Samo sa rastom produktivnosti I kvaliteta kupci dobijaju ono sto traze, a preduzece obezbedjuje dobit na duzi period. Visoka produktivnost vodi ka niskim cenama I vecem profitu.
Produktivnost ukazuje na efikasnost preduzeca u transformisanju ulaza u izlaze. Ulazi su izvori (rad ,materijal, energija I kapital) koji su potrebni za kreiranje servisne ponude. Izlazi su finalni rezultati procesa isporuke usluge kako ih vide I vrednuju kupci. Zbog prirode usluga koje su uglavnom neopipljive, postoje problemi u merenju produktivnosti.
Efikasnost ukazuje da se sa minimalnim ulazima ostvarujku maximalni izlazi. Zato se moze kazati da je produktivnost srazmerna odnosu kvaliteta I kvantiteta ulaza I izlaza.
Slicnosti I razlike izmedju roba I usluga
Robe I usluge kao izlazi operacija, razlikuju se po nekim svojstvima. Postoje neke specificnosti vezane za proizvodne I usluzne organizacije ali je u osnovi menadzment operacija isti.
Slicnosti u proizvodnji roba I usluga su u procesu upravljanja. I kod jednih I kod drugih procesima I operacijama se upravlja u skladu sa savremenim dostignucima menadzmenta:
· planiranje operacija
· dizajniranje procesa I operacija
· obezbedjivanje kavliteta, porasta produktivnosti
· odlucivanje o kapacitetu I rasporedu opreme

Hijerarhiski sistemi
Po opstoj teoriji sistema sistem predstavlja medjuzavistan kompleks funkcionalno povezanih delova.
Savremene teorije posmatraju organizaciju kao sistem uzajamno nezavisnih delova I promenljivih.
U ovom sistemu ulazni elementi su energija, informacije, materijali iz okoline, koje se transformisu u odredjene izlaze koje se vracaju u okolinu.
Kooperacije , mreze I alijanse
Opsti oblici tehnoloske kooperacije u praksi zavise od ekonomskih uslova u kojima se ocekuje da ce kooperacija dovesti do boljih rezultata nego odsustvo kooperacije.
Treba praviti razliku izmedju oblika horizontalnog I vertikalnog povezivanja organizacije prilikom njenog rasta I razvoja.
Vertikalna tehnoloska kooperacija se odnosi na tehnolosku kooperaciju proizvodjaca sa snabdevacima, navise I tehnolosku kooperciju proizvodjaca sa kupcima, nanize.
Horizontalna tehnoloska kooperacija podrazumeva tehnolosku saradnju medju firmama u istoj vrsti delatnosti.
Strateska tehnoloska alijansa bi bila oblik kooperacije u kojoj dve ili vise firmi imaju zajednicki cilj u vezi sa razvojem tehnologija( proizvoda I procesa) I u skladu sa tim I deluju.
Usluge
Da bi se valjano definisala usluga , neophodno je specificirati tacno sa cime se proizvodjac saglasio da proda I sta se saglasio kupac da kupi.
Usluge su finalni proizvodi koji su stvoreni ili nastali iz aktivnosti medjusobnih kontakata isporucilaca I kupaca, prodane ili transferisane od strane preduzeca , institucija ili pojedinaca, sa domaceg ili internacionalnog trzista.
Usluge se dele na tri tipa:
1. jednostavna – standardna usluga , ciji se stvarni izlaz moze meriti fizickim ili vrednosnim jedinicama
2. slozena usluga – koja ukljucuje nekoliko razlicitih usluga koje se proizvode zajedno. Kupci ne mogu odabrati jednu od nekoliko ponudjenih usluga, kupuju sve ili nista.
3. svezana usluga – koja sadrzi vise usluga dogovorenih od vise dostavljaca I kupaca, ciju kombinaciju moze da da kupac
Neka od definicija usluga je postupak ili izvodjenje koje stvara korist potrosacu vrseci zeljene promene u ime primaoca.
Ekonomske aktivnosti koje stvaraju uglavnom neopipiljive proizvode
1.HORIZONTALNA KOOPERACIJA
Horizontalna kooperacija se odnosi na partnerstva i mreze u koje stupaju firme u istoj vrsti delatnost, ma koliko to paradoxalno zvuchalo, jer se radi o faktichkim ili potencijalnim konkurentima. U nekim granama i delatnostima je potpuno zastupljena (elektronika, telekomunikacije, automobilska industrija, vazdusni saobracaj…) dok u drugim potpuno izostaje.
Kooperativni ugovori se razlikuju po intenzitetu investicija i po specifichnim tehnoloshkim ciljevima. Mogu biti zdruzeni IR kapaciteti ili zajednichki novi investicioni projekti. Stepen poverenja je jachi u svakom sluchaju, ali ipak u oba sluchaja zajednichki rad jacha ukupni potencijal.
Kada su zdruzeni IR kapaciteti, time se obezbedjuje ukupno liderstvo u pogledu tehnologije i trzishta, ali se isto tako pojedinachno liderstvo smanjuje, jer je ukljuchen veci br. partnera i projekti su zajednichki.
Kod zajednichkih novih investicionih projekata, stepen povezanosti je manji, a smisao je u podeli troshkova i rizika.
Tehnologija stalno napreduje, sve je veci varijitet proizvoda i potrebno je puno napora uci i opstati na novom tehnoloshkom trzishtu. Razvoj tehnologije proizvoda i procesa sve je skuplji, tako da firme traze nachine da otplate te troshkove. Umrezavanje i partnerstva, kao i geografsko shirenje na nova trzishta su neki od efikasnih nachina da se to uradi.

2.VERTIKALNA KOOPERACIJA
Vertikalna kooperacija se odnosi na saradnju proizvođača sa snabdevačima i kupcima.Tehnološka kooperacija sa snabdevačima uglavnom se odnosi na snabdevače koji proizvode nestandardna dobra.Snabdevači koji nude nestandardnu robu nazivaju se podugovarači.Pravi se razlika među snabdevačima prema stepenu ostvarene tehnološke saradnje:
1.kooperant proizvodnje
2.kooperant razvoja
3.osnovni snabdevač.
Kooperant proizvodnje proizvodi određeni proizvod i isporučuje ga proizvođaču.Podrazumeva jasno definisanje karakteristika proizvoda,procesa trenutka isporuke i obima oprema prema zahtevu proizvođača tako da bi se moglo utvrditi da proizvođač ustvari iznajmljuje kapacitete kooperanata u obavljanju proizvodnje.
Kooperant razvoja je snabdevač koji proizvodi proizvod uz potpunu specifikaciju proizvođača ali u izvesnoj meri rešava samostalno neke probleme proizvodnje,logistike i sl.
Osnovni snabdevač je u stanju da osnovna funkcionalna svojstva i zahteve vezane za proizvod prevede u odgovarajuću konstrukciju proizvoda i procesa.
U matrici u kojoj se horizontano posmatra razvoj proizvoda ili procesa predviđene su dve mogućnosti:proizvođač ili snabdevač i javljaju se sledeće kombinacije mogućeg stepena kooperacije ili odsustva kooperacije:
1.odsustvo kooperacije
2.proizvodna i razvojna kooperacija
3.potpuna zavisnost od snabdevača
4.osnovni snabdevač.